Your message has been sent, you will be contacted soon
Niške Vesti

Call Me Now!

Zatvori
Početak » Društvo » Drastičan porast porodičnog nasilja

Drastičan porast porodičnog nasilja

Drastičan porast porodičnog nasilja

Od početka ove godine do danas, pomoć i smeštaj u niškoj Sigurnoj kući zatražile su 43 žene, što je više nego tokom cele prethodne godine. 10% od ukupnog broja žena koje su prošle kroz ovu ustanovu je starije od 60 godina koje trpe nasilje od svoje dece. Zbog toga će Sigurna kuća u Nišu u saradnji sa nadležnim institucijama pokrenuti edukativne tribine za osnaživanje žena i starih da prijavljuju nasilnike, najavila je za Niške Vesti, direktorka Sigrune kuće, Sonja Šćekić.

Alkoholizam, patološka ljubomora i loša komunikacija neki su od uzroka koji dovode do nasilja u partnerskim odnosima, pokazali su poslednji rezultati istraživanja koje je sprovela Sigurna kuća u Nišu. Međutim, novo istraživanje čiji će rezultati biti prezentovani krajem meseca povodom pet godina rada i postojanja Sigurne kuće u Nišu, pokazuju da je porodično nasilje, u odnosu na prošlu godinu, u drastičnom porastu.

„Za prvih sedam meseci ove godine pomoć i smeštaj u Sigurnoj kući u Nišu zatražile su 43 žene sa 38 mališana, dok je 2015. godine kroz našu ustanovu prošlo 49 žena i 34 dece. Stanje je alarmantno i već smo preduzeli razne akcije u saradnji sa Centrom za socijalni rad „Sveti Sava“ i niškom policijom“, kaže direktorka Sigurne kuće u Nišu, Sonja Šćekić.

Žene koje su preživele porodično nasilje ostaju u Sigurnoj kući najviše četiri meseca, a u tom periodu stručni službenici im pružaju pomoć da se osamostale, kako se ne bi vraćale nasilnicima.

Sonja ScekicOd osnivanja do danas, kroz nišku Sigurnu kuću prošlo je oko 550 žena i dece. Najveći broj njih trpi fizičko ili psihičko nasilje u proseku 10 godina, jer su uglavnom ekonomski zavisne od partnera zlostavljača, kaže Sonja Šćekić.

Važna poruka za sve koji trpe porodično nasilje jeste da ga prvo prepoznaju i da se ne plaše odluke da ga prijave, odnosno da se odupru, kaže direktorka Šćekić, napominjući da su prve adrese policija ili Centar za socijalni rad. Poručuje ženama da ne dolaze same u Sigurnu kuću, jer propis zabranjuje prijem bez prethodnog uputa Centra za socijalni rad.

„Ako neka žena i dođe do nas, što nije učestalo, preduzimamo sve mere kako bi ušla u proceduru zaštite od nasilinika i smeštanja u Sigurnu kuću“, dodaje Sonja Šćekić.

U intervjuu za Niške Vesti skrenula je pažnju i na problem nasilja nad starima. Kako kaže, manje je vidljivo i teže za raspoznavanje. Od ukupnog broja žena koje su do sada zatražile pomoć u Sigurnoj kući, 10% je bilo starije od 60 godina, koje su trpele nasilje od strane svojih najmilijih.

„Nasilje nad starima i nemoćnima je problem koji je mnogo više prisutan nego što se o tome zna. To je najbolja čuvana porodična tajna i o tome se ne priča, jer se događa u krugu najbližih, od kojih, često stariji i najviše zavise. Situacija je još teža ako se u obzir uzme da starije žene nisu u stanju da prepoznaju porodično nasilje i vrlo retko odlučuju da prijave svog nasilnika“, objašnjava Sonja Šćekić.

porodicno stariPrema njenim rečima, današnja generacija starih je provela svoj životni i radni vek u potpuno drugom društvenom miljeu u kome je nasilje u porodici takođe bilo prisutno, ali je na neki način prihvaćeno jer se radilo o apsolutno privatnoj stvari o kojoj se nije govorilo.

„Prilikom istraživanja pribegli smo projektnim tehnikama i od žrtava porodičnog nasilja tražili da nam, osim svog, prenesu i tuđa iskustva. Došli smo do podataka na osnovu kojih smo zaključili da stariji ćute o svojim problemima i da se boje da prijave nasilnika, jer ih je sramota što su ih u tu poražavajuću i degradirajuću situaciju doveli najbliži, oni kojima su posvetili ceo svoj život – njihova deca“, ističe direktorka Sigurne kuće.

S obzirom na to da je ovo osetljiva tema, za sada je cilj Sigurne kuće da identifikuje stavove starih i mladih o ovom problemu i da na osnovu njih krene u edukacija stanovništva – da nasilje nad starima nije porodična stvar, već krivično delo koje treba prijavljivati.

„Rezultate istraživanja naše ustanove ćemo prezentovati i 1. oktobra na Međunarodni dan starijih osoba, kako bi probudili svest o ovom problemu“, naglašava naša sagovornica.

Ipak, ohrabruju podaci prethodnih istraživanja niške Sigurne kuće u kojem su učestvovali mladi. Veliki broj studenata (78%), koji je anketiran u istraživanjima, složio se oko toga da su ljubav, poverenje, tolerancija i dobra komunikacija osnov dobrog i zdravog odnosa. Takođe, 87% njih se izjasnilo da funkcionalna veza podrazumeva i ravnopravnost među partnerima. Nažalost, 52% ispitanika smatra da je ljubomora sastavni deo ljubavi i u partnerskim odnosima opravdana.

„Potrebno je još raditi na edukaciji mladih, jer su oni ti koji će sutra sklapati brakove i čuvati svoju decu koja mogu da utiču na menjanje pogrešnih stavova o porodičnom nasilju“, zaključila je u intervjju za Niške Vesti, direktorka Sigurne kuće u Nišu.


Detaljnije: Drastičan porast porodičnog nasilja / Društvo – Niške vesti