Your message has been sent, you will be contacted soon
Niške Vesti

Call Me Now!

Zatvori
Početak » Prenosimo » Nišlija brine o saobraćaju u Omanu

Nišlija brine o saobraćaju u Omanu

Kako je Saša Kocić napustio rukovodeće mesto službenika saobraćajne policije i otišao za boljim životom na Bliski istok. Živi i radi u prestonici Muskatu, a specijalnost su mu projekti oko uviđaja prilikom saobraćajnih prekršaja.

Saša Kocić (39) iz sela Baličevac koje se nalazi četiri kilometra od Merošine, već deset godina živi i radi na Bliskom istoku, u prestonici Omana, Muskatu u jednoj velikoj naftnoj kompaniji. Specijalnost mu je bezbednost saobraćaja i radi projekte oko uviđaja prilikom saobraćajnih prekršaja. Završio je saobraćajni smer na Vojnotehničkoj akademiji u Beogradu. Imao je u Nišu, za srpsko poimanje života, idealan, rukovodeći posao u saobraćajnoj policiji. Primao je solidnu platu za naše uslove i imao je beneficirani radni staž. Ali, nešto se u njemu prelomilo.

– Otišao sam iz Srbije kako bih stekao međunarodno iskustvo – kaže za “Novosti” Saša Kocić. – Mislio sam da je odlazak u ovu zemlju na godinu dana, a ostao sam u Muskatu čitavu deceniju. Došao sam u Oman na poziv Slobodana Lazića. Bili su im potrebni saobraćajni inženjeri sa policijskim iskustvom vršenja uviđaja i analize nezgoda. Radio sam u pustinji. Moja porodica je došla da me poseti i dopalo im se ovde. Rešili smo da nastavimo da živimo u Muskatu. Za deset godina plata mi se povećala 600 odsto. Supruga Valentina je prvi posao dobila tako što joj je direktorka škole u koju su išla naša deca rekla: “Vaša deca su lepo vaspitana. Da li ste zainteresovani da radite sa školskom decom?” Supruga me je pozvala i rekla: “Ovi se šale sa mnom?” Nakon nedelju dana, počela je da radi.

Ipak, nisu bili svi srećni zbog Sašine odluke da nastavi život hiljadama kilometara daleko od rodnog Baličevca.

– Moji roditelji još uvek ne mogu da se oporave od šoka – ističe Kocić. – Sestra i zet, arhitekta i građevinski inženjer, odnedavno rade u Omanu. Našim roditeljima sada je još teže. Trudim se da budem dva puta godišnje u Srbiji. Meni i deci najviše nedostaju sneg i zima, što nije slučaj sa suprugom. Najveći problem je daljina i vremenska razlika, koja je nekada dva, a nekada tri časa. Omanci nemaju zimsko i letnje računanje vremena. Od Beograda do Muskata moraju da se promene dva aviona. Leti se najpre do Dubaija pet do šest sati, a nakon toga još sat vremena do Muskata.

Najveći problem ljudima iz Evrope koji dođu u Oman predstavljaju klima i visoke temperature.

– Vrućina, velika je vrućina – ističe Kocić. – Nije lako, jer je u klimatizovanim prostorijama vrlo često hladno, a zatim se izađe na visoku temperaturu. Mora da se pije dosta vode, a kad je mnogo toplo ne krećemo se mnogo. Ipak su tu bazeni, plaže, okean, pa se snalazimo da se rashladimo.

– Posle mene i uz moju malu pomoć iz Srbije je u Oman došlo 12 ljudi. U pitanju su uglavnom saobraćajni inženjeri i policajci, jer su poslovi bili vezani za bezbednost saobraćaja.

U Omanu žive ljudi svih nacionalnosti, vera i boje kože. Omanci, po rečima Kocića, lepo prihvataju strance.

– Omanci su ljudi koji obožavaju da žive i rade sporo, a da voze brzo. Sultan Kabus je izuzetan i od pustinjske države napravio je oazu. Promoviše se obrazovanje i česte su stipendije za studiranje u inostranstvu. Veoma je poštovan i u okolnim državama – tvrdi Kocić.

Omanci malo znaju o Srbiji, često nas mešaju sa Rusima. Ipak, postoji mnogo prostora za saradnju i ekonomsko povezivanje Omana i Srbije.

– Oman uvozi hranu iz svih delova sveta. Nedavno su se pojavili problemi sa piletinom iz Brazila. Sada Bliski istok uvozi piletinu iz Ukrajine. Ukoliko srpske firme usvoje “halal” standard za meso i mesne prerađevine mogle bi ovde dobro da zarade. Ostale firme koje se bave proizvodnjom hrane mogle bi lakše da se organizuju, naravno ukoliko bi rešile transport. S obzirom na to da se ovde uvozi iz Brazila, Novog Zelanda ili Kine, sigurno nije nemoguć transport i iz Srbije. Od kada je otvorena srpska ambasada u Abu Dabiju bolja je saradnja, a i nama je olakšan život – navodi Kocić. Prostor za ekonomsku saradnju Kocić vidi i u turizmu.

PREVARA OKO VIZA

FIRME koje nude posao na Bliskom istoku plaćaju sve što se tiče dolaska i rešavanja dokumentacije. Ukoliko vam neka firma traži da date novac kako bi vam obezbedila vizu, to znači da je prevara. Stanarina i školarina su skupe i obavezno to treba uzeti u obzir prilikom ponude. Nema kretanja bez vozila zbog vrućine, tako da ćete morati da iznajmite ili kupite vozilo.

MONOGAMIJA

U OMANU je dozvoljeno imati do četiri venčane žene. Ipak, u poslednje vreme retkost je da neko ima dve, a oni sa tri i četiri su u promilima.

– Kažu da se sve svede samo na davanje para, na više strana. Nisam probao, supruga mi ne dozvoljava da baš detaljno ispitam elemente lokalne kulture i tradicije – napominje Kocić uz osmeh.

(Izvor: Večernje novosti, piše: Milan Petković)

The post Nišlija brine o saobraćaju u Omanu appeared first on Niške novine.


Detaljnije: Nišlija brine o saobraćaju u Omanu / Niške novine