Your message has been sent, you will be contacted soon
Niške Vesti

Call Me Now!

Zatvori
Početak » Prenosimo » ROĐENI U NIŠU: Dragiša Cvetković

ROĐENI U NIŠU: Dragiša Cvetković

Internet portal ‚‚Niške novine“ priređuje serijal tekstova i priloga na temu ‚‚Rođeni u Nišu“. Cilj tekstova je da se podsetimo i ne zaboravimo ko je sve rođen u najlepšem gradu na Nišavi. 

Major Kraljeve garde Živan Knežević hapsi predsednika vlade Dragišu Cvetkovića tokom Vojnog puča 27. marta 1941. u Beogradu.

Dragiša Cvetković rođen je 15. januara 1893. u Nišu, a umro 18. februara 1969. godine u Parizu. Bio je novinar, političar i predsednik vlade u više navrata bio je gradonačelnik Niša.

Bio je član Narodne radikalne stranke i Jugoslovenske radikalne zajednice i predsednik režimskog Jugoslovenskog radničkog sindikata ‚‚Jugoras“.

Knez Pavle Karađorđević ga je postavio na mesto predsednika ministarskog saveta umesto Milana Stojadinovića.

Dragiša Cvetković i Joahim fon Ribentrop potpisuju bečki protokol 25. marta 1941.

Kao predsednik vlade, Cvetković je zapravo bio marioneta pod kneževom kontrolom postavljena da bi postigao sporazum sa opozicijom i rešio hrvatsko pitanje.

Sa Vlatkom Mačekom je postigao sporazum o osnivanju Banovine Hrvatske. Cvetković je 25. marta potpisao pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu, ali je zbačen u vojnom puču 27. marta.


Rodio se u Nišu, od oca Jovana, koji je poreklom iz Dadinca kod Vlasotinca i majke Zojice Sterijadis koja je bila Cincarka. Otac mu je učestvovao u srpsko-turskim i balkanskim ratovima, a iz Prvog svetskog rata izašao je kao potpukovnik. Dragiša Cvetković je i sam učestvovao u Balkanskom ratu. Jedno vreme živeo je u Švajcarskoj i Francuskoj gde je prihvatao srpske ranjenike, studirao medicinu i tehniku, da bi 1934. godine završio studije prava u Subotici.

Godine 1936. zajedno sa Mihom Krekom osnovao je Jugoslovenski radnički savet (JUGORAS) objedinjavanjem radničkih sekcija Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). Dragiša Cvetković je izabran za voću saveza, dok je Milan Stojadinović postao predsednik novog sindikata. Glavni cilj osnivanja saveza bio je stvaranje „radničke staleške organizacije“ radi saradnje s poslodavcima i vladom i rušenje levičarskog URS-ovog sindikalnog pokreta.

Dragiša je učestvovao u rušenju vlade Milana Stojadinovića 1939. godine, posle čega postaje novi predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, a nešto kasnije uspeo je da u novoj vladi uključi Hrvate. Izvršio je federalizaciju Jugoslavije putem stvaranja Banovine Hrvatske u dogovoru sa hrvatskim političarem Vlatkom Mačekom. Ovaj dogovor je nazvan Sporazum Cvetković-Maček i nastao je u jesen 1939. godine.

Potpisao je 1940. i dve antisemitske uredbe, koje su objavljene u Beogradu („Službene novine“, 5. oktobar) i Zagrebu („Narodne novine“, 9. oktobra).[1] Da su ove uredbe najmanje odražavale intimni stav samog Cvetkovića, govori činjenica da je u svojoj kući u Nišu, tokom perioda okupacije, krio jevrejsku porodicu Katon o čemu je jevrejski publicista i istoričar Ženi Lebl obavestila 1992. godine Zoru Ranković, kćer Dragiše Cvetkovića.[2] Dragiša je sa ministrom spoljnih poslova Cincar-Markovićem putovao u Nemačku 13. februara 1941. godine, gde je pregovarao sa ministrom spoljnih poslova Nemačke fon Ribentropom i samim Hitlerom, ali nije prihvatio zahtev da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, objašnjavajući da za to nije ovlašćen.


Preispitivanje uloge Cvetkovića

Skupština grada Niša donela je 2007. godine odluku kojom je Ulica Božidara Adžije (narodnog heroja) preimenovana u Ulicu Dragiše Cvetkovića[6]. Okružni sud u Nišu je 25. septembra 2009. doneo odluku o rehabilitaciji Dragiše Cvetkovića, kojom je poništena odluka Državne komisije Demokratske Federativne Jugoslavije od 15. septembra 1945. kojom je Cvetković proglašen narodnim neprijateljem i ratnim zločincem. Zahtev sudu, koji su podneli Cvetkovićevi potomci, dugo nije napredovao jer nije mogla biti nađena sudska odluka iz 1945. godine. Niškom književniku Vidosavu Petroviću, koji ovaj dokument nije mogao da nađe tokom pripreme knjige „Dragiša Cvetković — njim samim“ 2006, rečeno je tada da bi on mogao biti među oko 500 dokumenata koji nisu ustupljeni arhivima, već zadržani u visokim državnim institucijama „iz operativnih potreba“.[6] Predsednik Socijalističke partije Srbije i prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić je oštro osudio ovaj potez Okružnog suda u Nišu, ocenjujući da je ta odluka „apsolutno pogrešna“, da šalje „izuzetno lošu poruku mladim generacijama“, da „Srbi polako postaju narod koji se stidi svoje borbe protiv fašista“, kao i da je ta odluka suda sigurno naišla na odobravanje desničarske organizacije (OP „Obraz“).[7] Ovu sudsku odluku su osudili i predstavnici SUBNOR-a. U Cvetkovićevom rodnom selu Dadince, pored škole, je 30. juna 2012. godine otkriveno spomen obeležje podignuto njemu u čast.

(Delovi teksta preuzeti sa sajta slobodne enciklopedije Wikipedija)


Detaljnije: ROĐENI U NIŠU: Dragiša Cvetković / Niške novine