Your message has been sent, you will be contacted soon
Niške Vesti

Call Me Now!

Zatvori
Početak » Prenosimo » Сећање на Топлички устанак: 100 година од јединог устанка у тада окупираној Европи

Сећање на Топлички устанак: 100 година од јединог устанка у тада окупираној Европи

Топлички устанак био је једини устанак у Европи који је букнуо на територији под контролом Централних сила. Терор над цивилима као и насилна „бугаризација“ изазвали су револт становништва  према окупаторским властима.

Топлички устанак

Tоплички устанак су дигли Срби 1917. године против Бугара због масовних покоља, паљења и пљачке имовине и регрутације српске омладине.

Вођа устанка био је Коста Војиновић. У почетку је имао успеха и устаници су држали многа места нишког округа, али је угушен јер су Аустријанци и Бугари довели три дивизије с много артиљерије и побили неколико хиљада људи, жене и деце.

Устанак је избио у Топлици (почео је заправо у Косаници), ту је за све време био најинтензивнији и Топлица му је била центар, те је ради тога касније назван Топлички устанак и под тим именом је и данас познат.

Међутим, мисао за ту буну зачета је једнако у души целог народа на југу Србије и када је устанак избио захватио је скоро истовремено и несмањеном жестином не само Топлицу него и копаонички и крушевачки крај, Јабланицу и Пусту Реку, Јужно поморавље, власотиначки крај и Заплање, Мораву око Ниша и Алексинца, околину Сокобање, па чак и Сврљиг, Источну Србију и даље низ долину Тимока.

Бугари су масовно стрељали становништво. Тако је у Врању и околини убијено 3.500 људи, у Сурдулици око 3.000 лица.

Прве жртве били су српски свештеници који су убијани по групама, а њихови лешеви бацани су у јаме.

Из тог страшног времена остала је чињеница да су Бугарски војници били безразложно неописиво сурови, нарочито кад је реч о коришћењу хладног оружја, па је на лешу једног свештеника избројано 74 убода ножем!

Коста Војиновић

Извод из дневника устаничког вође Косте Војиновића

Српски народ робовао је 500 година, па је опет самосталан постао, па још толико нека робује, ипак не може и не сме изгубити наду да ће скоро бити слободан.

И докле год не постанемо слободни, дотле неће престати да буде људи који ће ићи по народу да опомињу исти да је време да се сами ослободе, као што су наши стари радили, па ако не буде Војиновића, биће других.

Спомен – костурница

Нишка тврђава је била затвор за родољубе и учеснике Топличког устанка. Бугари су одводили људе смештене у казаматима у згради данашњег Историјског архива на стрељање у ров Нишке тврђаве. Водили су их кроз пролаз на бедему на северној страни Тврђаве, који је саграђен у време Турака. После рата овај пролаз је добио назив „Капија смрти”.

Спомен костурница је 1927. године подигнута на аутентичном месту стрељања и вешања родољуба и учесника Топличког устанка 1917. године, од стране бугарских окупатора. Овај споменик је подигнут за више од 4.000 погинулих људи. Десет година касније, 1937. на гробници су постављене две спомен плоче са именима 33 учесника Топличког устанка.

За време Другог светског рата Бугарски фашисти су отворили гробницу и уништили велики део посмртних остатака. Народни музеј у Нишу је 1951. године прикупио кости разбацане у рову иза трврђаве, сложио их у лимени саркофаг и бетонском плочом затворио отвор костурнице. Археолошка ископавања обављена 1952. године показала су да стрељања нису вршена само у рову иза Тврђаве, већ и на другим местима.

Деведесетих година XX века украден је бронзани рељеф на коме је писало „Овде леже незнане и невине жртве бугарског варварства“.

С обзиром на велику историјску вредност, као место масовног стрељања учесника Топличког устанка 1917. године, спомен-костурница је стављена под заштиту закона 1983. године.

Годинама се овај веома значајан споменик налазио у изузетно лошем стању. Плато испред спомен костурнице обновљен је септембра 2016. године.

Д.Васић

The post Сећање на Топлички устанак: 100 година од јединог устанка у тада окупираној Европи appeared first on Слово југа.


Detaljnije: Сећање на Топлички устанак: 100 година од јединог устанка у тада окупираној Европи / Slovo juga