Your message has been sent, you will be contacted soon
Niške Vesti

Call Me Now!

Zatvori
Početak » Prenosimo » Zašto nisam mogao da se vratim u Srbiju iako sam želeo?

Zašto nisam mogao da se vratim u Srbiju iako sam želeo?

Retke su priče o Srbima u dijaspori koji su želeli da se vrate u rodnu zemlju. Još ređe one u kojima to ljudima nije pošlo za rukom.

Tridesetjednogodišnji Darko Petrović pokušao je, kako i sam kaže za Megafon „ovu avanturu“, ali priznavanje njegovih fakultetskih diploma iz Holandije, u kojoj je završio osnovne i master studije, nije išlo glatko. Srbija ga je lepo dočekala nazad…

Darko je rođen u Beogradu. Živeo je u Poljskoj, školovao se u Nemačkoj i Holandiji, radio u Africi. Profesionalno ga je zanimao evropski put Srbije. Želeo je da doprinese znanjem i iskustvom i za to mu se pružila prilika 2010. godine.

Primljen sam na dvomesečno volontiranje u Kancelariju za evropske integracije. Studentski cilj je bio ostvaren, našao sam se u samom centru evropskog puta Srbije i mogao sam da dam konkretan doprinos, zajedno sa fantastičnim kolegama iz Kancelarije, visoko obrazovanim, progresivnim i dobrim ljudima kojima je stalo“, priseća se Darko.

Nije ga obeshrabrila ni plata od trista evra uz tromesečni ugovor o delu. Ali nije bio spreman na ono što je usledilo kada je pokušao da sebi obezbedi put ka stalnom zaposlenju i nostrifikuje diplome.

„Uz svu radoznalost, nastavio sam eksperiment i posetio sam odgovarajuci fakultet u Beogradu da vidim šta je sve potrebno.

Računica je bila nedvosmislena, minimum hiljadu evra, dodatno polaganje ispita, u najboljem slučaju u trajanju od šest meseci, uz nepoznatu dozu ucena od strane naučnog osoblja. Zašto? Zato što našoj aroganciji i samohvali nigde nema kraja. Hranimo se starom slavom i šampioni smo u omalovažavanju tuđih uspeha.

Službenica na zadatku nije ni krila svoje čuđenje u mom slučaju i otvoreno je rekla “lično to ne bi radila”, verovatno niko normalan ne bi. Mislim da je surovost tog stava bila ključna za moje otrežnjenje i naravno nisam mogao da krijem razočaranje. Nedugo posle završio sam svoj eksperiment i vrato se u Afriku, trbuhom za kruhom. U pitanju je naravno i neka zdrava doza samopštovanja.“

Život u Mjanmaru

Danas živi u Mjanmaru na jugoistoku Azije i bavi se humanitarnim pitanjima. To ga ispunjava i garantuje mu materijalni opstanak.

„Dosta sam prošao, video i naučio, a sopstveni ego dovoljno nahranio, tako da je misao o povratku opet aktuelna, ali iz drugačije perspektive. Doći će vreme kada će novac i karijeru na vrhu prioriteta zameniti porodica, ljubav, prijateljstva i one male svakodnevne stvari koje život čine magičnim, a toga u Srbiji ima u izobilju. Ipak, suština je u materijalnom opstanku i od toga će svaki sledeći pokušaj zavisiti.”

Darko se nada da je mladima koji žele da se vrate u Srbiju danas olakšana situacija kada se radi o nostrifikaciji diploma. Smatra da je dobro što Srbija ide ka pridruživanju EU, ali je i zabrinut zbog političke situacije i nasilja.

„Brine me trenutna situacija oko Kosova, jer unosi nepotrebnu nestabilnost. Brinu me takođe incidenti poput onih na Savamali i cela priča oko Beograda na vodi kojim se podriva građanstvo.

Čini mi se da medijski sadržaji stvaraju atmosferu koja omogućava i opravdava omalovažavanje ljudi, pre svega žena i neistomišljenika, podiže nivo agresije i podstiče mentalitet sukobljavanja. Uz ovakvu školu sigurno nećemo dobro proći ni u sopstvenom selu ni na široj političkoj sceni i protiv toga se moramo boriti. Kakav dajemo primer našoj deci i mlađim generacijama? U kakvom svetu želimo živeti?”

Darkovi odgovori bili su puni optimizma, entuzijazma i poruka za one koji su pred različitim izazovima, kao što je bio i on sam.

“Zagrlite sva iskušenja i budite zahvalni kada vas život kad tad ošamari. Neizbežno je i sigurno postoji razlog za to. Skinite sa sebe prljasvštinu koju uočite i pretvorite je u plodno zemljište na kome će rasti nova lepota. Život je prebogat novim iskustvima. Ako osećate da stagnirate u životu, dobro ga promućkajte da se ne bi ukiselio. Budite pozitivni bez obzira na sve. Sve najbolje vam zelim na tom putu.”

Kakva je danas situacija sa nostrifikacijom diploma u Srbiji?

Prema rečima Vladimira Međaka, člana Pregovaračkog tima Srbije za pregovore o pristupanju EU, izmenama Zakona o visokom obrazovanju 2014. godine, Srbija je kao potpisinica Lisabonske konvencije, obezbedila mehanizam priznavanja visokoškolskih isprava.

U martu 2015. godine formiran je ENIC/NARIC centar, kao organizaciona jedinica Ministarstva prosvete.

Suština izmene sistema jeste razdvajanje priznavanja strane diplome za svrhe daljeg školovanja i zapošljavanja.

Ranije je i jedno i drugo priznavanje radio Univerzitet, kome bi se obratila osoba koja je napolju studirala. Proceduru i cenu propisivao je sam Univerzitet, odnosno fakultet koji radi nostrifikaciju. Procedura je bila dugotrajna i skupa.

Nakon 2014, priznavanje diplome za dalje školovanje i dalje izdaje Univerzitet, ali u roku od 60 dana od dana podnetog zahteva. Takođe bi cene nostrifikacije trebalo da su niže, budući da ocenu programa radi ENIC/NARIC, tj. Ministarstvo prosvete. Sa druge strane, za potrebe zapošljavanja, posao priznavanja diplome radi Ministasrtvo prosvete, odnosno ENIC/NARIC centar u roku od 90 dana, po taksama koje su propisane Propisom o taksama koje se naplaćuju u upravnom postupku. Dakle kraće traje i jeftinije je, dodaje Međak.

 

 

 

 

 

 

 

The post Zašto nisam mogao da se vratim u Srbiju iako sam želeo? appeared first on Megafon.


Detaljnije: Zašto nisam mogao da se vratim u Srbiju iako sam želeo? / Megafon