Your message has been sent, you will be contacted soon
Niške Vesti

Call Me Now!

Zatvori
Početak » Sport » Parlić: Konfuzija u KLS, KSS da preuzme ligu!

Parlić: Konfuzija u KLS, KSS da preuzme ligu!

Parlić: Konfuzija u KLS, KSS da preuzme ligu!

Uroš Parlić, aktuelni član Upravnog odbora Košarkaškog saveza Srbije, predsednik Košarkaškog saveza Regiona Istočne Srbije i Košarkaškog kluba Konstantin iz Niša uputio je pismo članovima Skupštine Udruženja klubova, Predsedništvu i predsedniku KLS.

Pismo prenosimo u celosti:

Obraćam vam se ovim pismom isključivo u svojstvu predstavnika OKK Konstantin iz Niša i člana Skupštine UK KLS namenjenom isključivo članovima UK KLS i svim izabranim organima KLS-a.

Prinuđen sam da se na ovakav način “otvorenim” i preopširnim pismom obratim svima koji su na odgovornim funkcijama kao jedini način i apel da ukazivanjem na ogromne probleme koje učešće u ovakvo organizovanom takmičenju (KLS) nosi, sa svim apsurdima našeg modela organizacije, neodrživosti sistema takmičenja prilagođenog prema potrebama drugih takmičenja dovodi do pitanja svrsishodnosti ovakvog takmičenja.

Svaka košarkaška priča u Srbiji je povezana sa Zvezdom i Partizanom, pa tako i ova i uvek je sudbina domaćeg takmičenja zavisila od interesa najvećih klubova u Srbiji, hteli to da priznamo ili ne. Nekada su to oba, a nekada samo jedan klub ili više njih u zavisnosti od odnosa snaga, ali isključivo je samo najboljim srpskim klubovima ili jednom od njih davan značaj i mogućnost da utiču na sve odluke. Naravno, rukovodstva tih klubova su sastavni deo tih i takvi loših međusobnih odnosa opterećenih ličnim sukobima i podeljenim interesima odvajkada. Međutim, praksa je pokazala da su kako god bile motivisane, sve te odluke uglavnom bile sa kratkoročnim ciljevima pa smo sada u situaciji da nakon “guranja” domaćeg takmičenja u drugi plan, iza regionalnih takmičenja kao posledicu dobili dugoročno nanetu ogromu štetu košarkaškoj ligi Srbije, kvalitetu naše klupske košarke iako su svi vrhunski domaći igrači “porasli” upravo iz te lige.

Na stranu činjenica da su se povodom odbijanja FIBA da uvrsti u takmičenje FMP i iznuđenog naloga suspenzije Partizana od strane KSS otvorila dalja pitanja o značaju naše košarke i uticaju u međunarodnim organizacijama u aktuelnom sukobu na relaciji FIBA vs EKA i statusa KSS u tome.

Jednostavno, smatram da smo kao na trci došli do kraja jedne etape “koja je vožena bez jasnih pravila sa unapred favorizovanim učesnicima i da će dalje učešće u domaćem “nacionalnom” takmičenju pod ovakvim okolnostima ličiti na sve, samo ne na organizaciju vrhunskog prvenstva jednog od najtrofejnih sportova u Srbiji! U međuvremenu smo iz medija saznali da se direktor takmičenja Leon Deleon obratio ABA ligi zahtevom za još jedno mesto klubovima iz Srbije čime se potpuno obesmišljava svako naše dalje učešće u domaćem prvenstvu. Svi naši najveći klubovi će igrati ABA ligu, Ligu šampiona, Evrokup a istovremeno primenom ovakvog Statuta UK KLS će putem Predsednistva i “izabranih” funkcija upravljati našom ligom, donositi odluke u ime svih ligaša za takmičenje u kome maltene skoro i ne učestvuju ili da budem precizniji organizuju srpsku ligu prema svom nahođenju sa “pristojnim” budžetom od skoro 40 miliona dinara godišnje koliko je inače ukupni budžet svih regionalnih košarkaških saveza Srbije.

Završilo se onomad jedno mučno i skupo prvenstvo gde su svi učesnici jedva čekali da se liga završi a šira javnost bila malo zainteresovana za sportska dostignuća na parketu sa puno već viđenih dešavanja koji sa košarkom i sportom imaju malo veze.

Sada “spremamo novu sezonu”, scenario je već napisan a taj dnevnik uvreda srpskoj košarci je sve opširniji i širi se, sada već sa razarajućim posledicama za budućnost srpske košarke uopšte.

Domaća liga je već godinama unazad bila izložena, sada se pokazalo, opravdanim kritikama, igralo se bez jasno utvrđenog kalendara sa deklarativno usvojenim odlukama u promenljivom formatu i nakon poslednjih par godina sada se pokazalo i bez ikakvog cilja! Po svemu sudeći u poslednje vreme, mogao se steći utisak da je prva srpska liga postala opterećenje svim klubovima pa čak i najbogatijim a nažalost, sudeći prema odlukama koje su se donosile tokom takmičenja prema univerzalnom principu “sve može kad se hoće”, i samom rukovodstvu Lige. Kao prvo, trebalo bi jasno da se odredimo prema svepristunoj tezi koja se stalno provlačila i ponavljala kao mantra “da su nastupi u Superligi pokazali kako je napredak srpskih klubova vezan isključivo za regionalna takmičenja” a kao krucijalni argument za to se navode koš razlike u mečevima između naših timova koje nastupaju u regionalnim takmičenjima protiv ostala tri prvoligaška učesnika. Kao potvrda takve teze da su “ogromne razlike u kvalitetu” obesmislile to takmičenje uporno se prenebregavala činjenica da je sadašnje stanje samo posledica jedne loše organizacije sistema vrhunske klupske košarke u Srbiji u kome je jedan od uzroka i sam model KLS organizacije. To je ove godine najviše došlo do izražaja u svoj svojoj nepravednosti prema ostalim prvoligaškim klubovima (a najviše prema onima koji su rezultatima izborili pravo učešća u Superligi Srbije) gde se može skoro reći da su takvi klubovi bili “kažnjeni” sistemom takmičenja i izloženi dodatnim troškovima dvomesečnog produžetka takmičenja bez ikakve pomoći od strane KLS.

Nakon završetka regularnog dela prevenstva imali smo dva meseca pauze bez mogućnosti da igramo čak i prijateljske utakmice, jer su svi oni protiv kojih smo mogli da igramo već odavno bili na raspustu zbog loše postavljenog sistema sa ABA ligom na vrhu. Kao opravdanje za takve rezultate pored ostalog se može reći da je uzrokovano i budžetima nas,”preostalih ekipa” u odnosu na četiri vodeća kluba u Srbiji. Kako se taj isti argument o malim budžetima već godinama koristi od istih onih klubova za opravdanje poraza vodećih timova Srbije u evropskim i u regionalnom takmičenjima kao konstantni izgovor, sasvim sam siguran da je ove godine razlika u odnosu budžeta između prvaka Evrope CSKA i Crvene zvezde bila mnogo manja nego što je razlika u odnosu budžeta jednog domaćeg ligaša Borca, Sloge ili Konstantina u odnosu na bilo kog srpskog predstavnika u regionalnim takmičenjima. Napadaju nas da smo za takve rezultate najviše krivi mi sami, iz klubova prve Prve muške lige Srbije tezom da smo “mogli više da pojačamo timove za Superligu”, ali pitam da li bi to uopšte imalo smisla jer se promenom formata pred sam kraj prvenstva nije ni igrala liga kakva je utvrđena na početku (sa 14 kola). Ako uzmemo u obzir još i činjenicu da se tako kratka liga igrala u ritmu sreda – subota, vrlo često utorkom i petkom (koji su kod nas oduvek bili poznati kao “odlični dani za odigravanje utakmica ali na koje isključivo dolaze familija učesnika i po neki ljubitelj košarke u nedostatku bolje zabave”) pitam glasno čemu se onda uopšte održava ovakav sistem takmičenja – KLS?

Pitam sve članove Predsedništva i predsednika KLS koji je iz redova “običnih” klubova bez da naše interese štiti jednom jedinom odlukom da nam odgovore o svsishodnosti dodatnih troškova za realizaciju takmičenja sa samo šest utakmica, tj. tri utakmice na domaćem terenu i u bezveznim terminima? Još mnogo toga se može reći u korist prvoligaša koji nisu zaslužili ovakav tretman u “svojoj” organizaciji, jer godinama vredno rade i treniraju istim intenzitetom kao i njihove kolege iz vodećih klubova, a da ne pominjemo neopravdano ignorisanje lige od strane medija u kome su mogli da se nađu jedino ako to “zasluže” incidentima na utakmicama.

Notorna je činjenica da ukoliko ovakav sistem takmičenja sa favorizovanim regionalnim takmičenjem i Prvom ligom Srbije u zapećku ostane na snazi i u narednom periodu razlika između “regionalnih” i “običnih” prvoligaša će biti još izraženija pa pitam da li je taj model koji je evidentno poguban i za budućnost klupske srpske košarke nije nečiji interes? Zato predlažem da se već na sledećoj Skupstini započne pod hitno sa izradom nacrta promena i ozbiljnim analizama da li je dominantno regionalno takmičenje jedino dobro rešenje za našu košarku, kako su se mnogi trudili da ga prikažu do sada.

Podsećam da su najveći asovi srpske košarke nastali i u klubovima van Beograda, u Kraljevu, Čačku, Smederevu, Vršcu, Novom Sadu, Nišu… a u poslednjem finalu srpske lige u kome su se takmičila dva najpopularnija i najtrofejnija kluba od 24 igrača bilo je osam stranaca dok je tokom protekle sezone njihov broj bio i veći. Da ne pominjem model “otvorenih ugovora “ gde se roster timova menjao od početka do kraja lige do neprepoznatljivosti. Da bi stvar bila još pogubnija za sve nas, tih osam stranaca u najvećim klubovima su imali više od 50 odstio minutaže u finalnoj seriji! Da li je interes srpske košarke da posle svega a naročito nakon primene striktnih pravila licenciranja u finansijskom kapacitetu ostanu samo četiri – pet “velikih” klubova u kojima više od polovine vremena na parketu provode strani igrači? To je činjenica do koje nas je doveo ovakav sistem takmičenja sa ABA ligom na vrhu, kojom smo, hteli to da priznamo ili ne i pored činjenice da u Srbiji imamo najveći broj stabilnih klubova sa velikom tradicijom u odnosu na eks-YU region ovakvim modelom učešća najvise pomogli reafirmaciju košarke u bivšim YU republikama a svoje takmičenje doveli do apsurda? Borac, Konstantin i Tamiš su bili ovogodišnji učesnici Superlige, a u poslednjih nekoliko godina pokazali su da imaju kontinuitet dobrih rezultata, odličan stručni rad i za domaće uslove koliko toliko stabilnu organizaciju.

U ovakvom sistemu takmičenja ta tri tima su stigla do nekog maksimuma, a za više od postignutog bila bi potrebna mnogo veća materijalna sredstva u borbi za veći kvalitet i dalji razvoj. Poučeni iskustvima nekih drugih srpskih košarkaških sredina koje su naglo zablistale i isto tako ugasile preko noći veliko je pitanje da li bi trebalo da uopšte krenemo takvim putem rizikujući opstanak košarke u lokalnoj sredini i egzistenciju samog kluba? Ukoliko klubovi ne žele da preuzmu takav rizik šta tim sredinama preostaje jer i pored ogromnog novčanog izdvajanja lokalnih zajednica dobijamo ligu kojom upravljaju klubovi sa drugačijim interesima? Zato smatram da je sada došlo vreme kada svim klubovima KLS moramo prvenstveno da obezbedimo takmičenje u kome kao prvo ima smisla igrati i takmičiti se za plasman kojim se obezbeđuju dalja regionalna učešća. Takmičenje u kome ce se od početka znati kako će izgledati do samog kraja, u kome će se znati ko nastupa, šta donosi prvo, šta drugo, treće, a šta 12. mesto što je nadam se potpuno normalno kao i odgovor kada i koliko će se uopšte utakmica odigrati u sezoni? Ili se od nas “ostalih klubova” u ovoj nazovi “našoj “organizaciji i dalje očekuje da statiramo i ispunjavamo formu kako bi se domaće prvenstvo u ovom formatu nastavljalo da igra po inerciji i isključivo podređeno interesu drugog regionalnog takmičenja? Ova organizacija mora da se vrati samoj sebi, svojim korenima, KSS-u, svim klubovima i interesu srpske kosarke a pitanje forme, unutrašnje organizacije može biti rešeno na demokratski način unutar same organizacija bez medijskih skandala već na prvoj Skupstini i to prema modelu koji je najbolji za sve učesnike a ne za pojedince ili drugo takmičenje!

KSS iz koga nam je takmičenje preseljeno skoro potpuno van uticaja nekakvim ugovorom koji nam nije dostupan, siguran sam može mnogo više pomoći uz smanjenje troškova organizacije i vođenja takmičenja, većim učešćem u troškovima takmičenja i samim tim manjim troškovima klubova učesnicima tog nesumnjivo najvažnijeg takmičenja muške košarke u Srbiji koje je sada skoro neodrživ. Najveće primedbe idu rukovodstvu takmičenja, Predsedništvu i Predsedniku KLS koji “sami odlučuju o sudbini celokupne košarke u Srbiji”, bez ikakvog mešanja KSS kao krovne organizacije. To oduzimanje prava KSS da na bilo koji način učestvuje u vođenju najelitnijeg domaćeg klupskog takmičenja se pokazalo kao velika greška koju smo mogli da vidimo i u samom finišu završene sezone. Tri kola pre kraja se nije znalo u kom formatu će se igrati i kada će početi Superliga kao ni koliko timova ispada iz lige, tako da su rukovodeći ljudi takmičenja svesno ili nesvesno svojim odlukama napravili ogromnu pometnju pred sam finiš takmičenja kojim isključivo sami rukovode. Da li su ljudi u KLS bili nezainteresovani, nesposobni ili zavisni od drugih u vođenju takmičenja sada stvarno više nije ni bitno. Završena je jedna mučna sezona uz totalnu konfuziju neprimerenu za ovo takmičenje koje je urušilo sam sistem u temelju i diskvalifikovalo takav model da u formi izabranih funkcija u KLS o svemu sami odlučuju, ali u ime svih nas.

Dakle, poštovane kolege, članovi UK KLS, ulog za buduće odluke je svakako veliki i važan, ne onakav kakvim ga mnogi predstavljaju olako zakazujući sednice sa unapred donetim odlukama motivisanim svim i svačim, ali ponajmanje interesom srpske košarke i svih klubova prve lige u kome se definitivno ignorišu činjenice da su neophodne korenite i velike promene u samoj organizaciji UK KLS i domaćeg takmičenja. Takmičenje je interesantno onoliko koliko je ujednačeno i onoliko koliko je ravnopravno za sve učesnike, pa neka neki marketing stručnjak dođe u Niš, Kraljevo, Čačak, Vršac, Kragujevac….

I neka pred početak sezone proba da nađe novac od sponzora a da pri tome ne ne zna da odgovori na pitanja:

1. Koliko utakmica igramo u sezoni?

2. Koliko utakmica imamo sa najjačim klubovima Srbije?

3. TV prenosi?

4. Ako budemo prvi šta onda?

Razvoj i budućnost naše košarke i titula prvaka Srbije moraju postati najvredniji trofej svakog srpskog kluba ili ćemo već naredne sezone prvaka lige početi da tražimo po regionalnim takmičenjima kao novo “univerzalno” rešenje!


Detaljnije: Parlić: Konfuzija u KLS, KSS da preuzme ligu! / Sport – Niške vesti